videoletters pred-premijera

Organizacija jednog vremenski ovako dugog i obimnog dogadjaja je vise nego verovatno iziskivala puno napora, truda i energije velikog broja ljudi koji su u to bili ukljuceni.
Ali, mi 'gosti' nismo osetili nikakv napor koji je iza svega morao postojati. Ja mislim da je svaki trenutak tog celog vikenda svima protekao interesantno i opusteno i nama je bilo omoguceno da uzivamo u svakoj sekundi naseg boravka u Sarajevu. Ja sam se druzila sa gostima iz Holandije i cula sam od svih slicne utiske. Nekima je to bila prva poseta Sarajevu, neki su vec godinama redovni posetioci...ali su svi bili odusevljeni ovim boravkom.
Hvala u ime svih, puno, puno svim ljudima koji su nam omogucili da se tako dobro osecamo u ovom gradu i koji su nam pripremili sve interesantne i prijatne trenutke. Thanks, Merci, Bedankt!!!

Izuzetnije od nase posete gradu je mnogo vise bilo to sto su se po prvi puta skupili i ljudi koji su direktno ucestvovali u projektu. Ljudi koji su pravili svoja video-pisma i slali ih preko Erica i Katarine svojim prijateljima. Ljudi, koje smo u toku ovih godina zvali i protagonisti i glavni likovi i glavni junaci...U ovom vikendu smo ih prozvali herojima. Ovaj vikend je i bio organizovan da se oni sastanu, da vide zavrsni rad projekta koji su prihvatili, podrzali i napravili sa Ericom i Katarinom i da se skupe na jednom mestu i vide da ih ima vise tako hrabrih i pozitivnih i spremnih da grade buducnost sa prijateljima iz proslosti. I da im se kaze i pokaze da jesu heroji, ne samo Videoletters price, vec heroji te jedne bivse Jugoslovenske price, koju su zajedno/odvojeni preziveli.

Mene je licno, najvise dirnulo da vidim te ljude, koje sam poznavala iz materijala sve zajedno na jednom mestu, kako pricaju jedni sa drugima i dele svoje price.

Nasa prva vecera, u restoranu smo, na vrhu brda...
Upoznajem Ivanu i Branu...Predstavljam ih jedno drugom...I Ivana kaze: 'Kome si ti poslao pismo?'. I Brana pocne da prica...Pricu o drugarstvu, o izgubljenim prijateljima, o svom zivotu u policiji, zivotu sada na Hvaru... I Ivana seda i slusa ga... I prikljucuje im se Djordje i slusa ih i ceka da podeli sa njima njegovu pricu... A ja ih pratim, koza mi se jezi, promatram druge u sali....gledam kroz prozor na panoramu celog Sarajeva, gledam vesele Holandjane, slusam nekakvu karibsku muziku banda 'Hotel', ciji perkusionista svira na svim mogucim materijalima u okruzenju, vidim Rudjera kako upoznaje Barbaru i prica joj o svojoj muzici....Rudjerova sestra mi kaze da se njihova porodica sakupila prvi put nakon mnogo, mnogo godina i to ovdje u Sarajevu, sto je neverovatno i da ona uopste ne moze da veruje sta joj se desava...Da sve nekako ima smisla, na neki vrlo cudan nacin... Ja cujem da me Katarina zove da prevodim njen pozdravni govor, u kome pozdravlja sve ljude i zove ih junacima i govori im kako je njoj sada kada gleda sta se sve oko nje desava i zahvaljuje se svima i pozdravlja ih svakoga i prica kako je njoj i Ericu bilo svih ovih godina dok su radili sa svim tim ljudima...
I ja skoro placem...

Tek posle u Amsterdamu vidim kod Steve-a
fotografiju tog trenutka gde ja stojim sa obe strane zagrljena i od Erica i od Katarine i lepo gledam, uzivam... Sve izgleda kao velika lepa familija...

Ovaj blog, je moje licno pisanje i jedno veliko HVALA tim dvoma ljudima, sto su podelili ovaj projekat sa mnom i sto su ga napravili, i sto su nas sakupili i sto su shvatili gde ima lepih prica i kako one mogu da se ispricaju i sto hoce da ih ispricaju sa nama i za sve nas.

Taj vikend u Sarajevu je za mene moj najlepsi dogadjaj u puno, puno godina. Najpozitivniji i najopusteniji i najveseliji posle-ratni dogadaj, u kome se, po prvi put govorilo o ratnim temama, ali na totalno drugaciji nacin i gde nisam zelela da pobegnem, gde sam zelela da dodjem ponovo i da ponovo prozivim svaki trenutak tog vikenda i gde su se na najlepsi nacin spojila moja dva sveta; moj holandski i moj post-jugoslovenski.

I gde je sve imalo smisla...sve sto mi se desavalo proteklih cetrnaest godina...na neki cudan, ali potpuno moj, familijaran nacin.

Hvala!Veel dank!